1. Neću da se nerviram više nikada zbog OVOG posla.
2. Neću da se nerviram više nikada zbog ljudi sa kojima SADA radim.
3. Izlazim sa posla svaki dan u 17.30 da napravim pauzu od minimum 2 h, makar i morala da se vratim nazad. To je moje vreme, koje služi da bih uopšte mogla da radim u bolesnim uslovima koji vladaju OVOJ firmi.
4. Čim nađem drugi, makar i manje plaćeni posao od OVOG, bežim i ne gledam preko ramena.
5. Ako i ne nađem drugi posao, čim dođe do ucenjivanja ili bilo kakvog svaljivanja bilo kakve krivice na mene (ekipica je sklona tome), zahvaljujem se na saradnji, ljubazno. Zdravlje je, ipak, najvažnije.
6 comments:
jebem ga.
jel bash tako kad odrastesh?
Ne znam da li je lepse to ili kad ides na posao i na primis platu dva meseca...
Lenka, nije, samo su me snasli malo losiji uslovi. Nado, i moja plata kasni i nije cela i usput radim oko 230 h mesecno (160 je satro norma), minimum. I ne zalim se :) glavu gore, nove aritmije i ospe cekaju!!!
Sto znaci OVDE i SADA nije vredno zivaca.
Ma jebes im mater bolesnima.
Ne treba oboleti.
Ha! Nisam znao da za novi Organizam. bas prijatna novost. Veliki pozdrav.
pozdrav, druze podstanaru!
Post a Comment