Kondorov let preko kukavičijeg gnezda

Već 3 puta sam nosila torbu sa opremom za fizičko na posao, i tri puta sam je vraćala netaknutu. Toliko o poštovanju odredbi prethodnog posta.
Što se nerviranja tiče, imala sam minimum 2 verbalna konflikta sa šeficom, jer sam reagovala na "naređujem ti" i "moraš". Naravno da sam se povinovala naredbama, al sam, pre toga, lajala ko ker na poštara. Da se zna da se ne plašim.
Nemam kome da se žalim, jer je vlasnica firme jedva dočekala seku da uvede vanredno stanje uz drastična smanjenja plata. Sada sedimo na poslu mnogo duže za mnogo manje pare. Vikendi i godišnji su zabranjeni da bismo bili stalno na raspolaganju. A brutalnost menadžmenta je najzad u potpunosti opravdana.
Vojsku postrojavaju.
Doveden je novi komandant koji se predstavio pričom o 30 mil kineza koji posle nove godine nisu došli na posao.
One helluva party, mislim se ja, ne kontajući ideju priče.
Kome nije dobro, nek odma ide, nastavlja on. Usput orlovskim pogledom skenira naša bezizrazna lica.
Kolko li je kondorovo govno i dal ga je iko preživeo da priča, mislim se ja.
On priča i šabana o zbijanju redova i uspostavljanju procedura i efikasnosti, a ja razmišljam da li je iko primetio taj slavodobitni kez na licu šefice kada nam je saopšteno da nam se svima skida po petina plate. Zauvek.
Ko izgubi posao za vreme recesije, teško će naći drugi, a ko zadrži posao, eee, taj će posle krize samo da odleti gore, njega će tržište da izgura napred, piruetira i poentira novi gm.
I onda će medo da napravi mehuriće a svizac da mu umota čokoladu, jel'da?
A vi, sada, do juna, morate da se pokažete da bi klijent bio zadovoljan, i da bi ostao sa nama, jer ako ode, svi dobijate otkaz!
O, mislim se ja, o. Još samo 3 meseca i slobodna sam.