Španska mlada

Ja sam svašta morao da uradim da bi stigao ovde gde sam,
kaže mi otac ispred podzemne garaže kod Gradske skupštine na rastanku.
Daleko je od Terazija do Dorćola, pa smo se našli na neutralnoj teritoriji.
Do tada sam već primetila da sam nasledila njegove, a saznala da teta Tereska, po njegovom mišljenju, ima lepe nokte. I da je ista baka Maja. Ekscentrična ludača sa grandioznim pričama. Prećutala sam da i on malo liči na roditeljku. A i ja na njega.

Dve kafe i kisela, 400 dinara.

Naš odnos je oduvek bio pasomačiji. Dok sam odrastala. Ja sam bila najpametnija, on je bio najiskusniji. Oboje eksplozivni. Dve drama queens pod istim krovom.
Uspešno sam držala dijetu gledajući njega kako jede nedeljni ručak. Mrzela sam i njega i pušenje gledajući kako mu cigareta dogoreva među prstima dok mu znojava glava pada na izanđalu atlet majicu u popodnevnom kljucanju. Njegovi saveti glede moje fakultetske i uopšte budućnosti su zvučali stravično. Ekonomija, pravo ili medicina. Ili ili. Samo.
Ništa nisam uradila kako mi je rekao i ipak sam postala jako slična njemu. Što sam oduvek i bila. Obradovalo me je kada mi je rekao da je uprkos aktivnosti u privatnom i sportskom sektoru i dalje redovan u gradskoj skupštini.

- A jel viđaš Ildiko Lovaš? Baš čitam jednu njenu knjigu.
- Reeedovno. Dobro piše?
- Jako dobro. A kakva je?
- Ista ko ti. Mala i kratko ošišana. Baš ću da joj kažem. Kako se zove knjiga?
- Španska nevesta. Bolje (valjda će zapamtiti), španska mlada.