O ljubavi

Mama mi je i ove godine uvalila sledovanje kitnikeza.

Nemam srca da joj kažem da ja to ne volim.

Ona je jednostavno oduševljena, mislim čak ni ne ukusom, već procesom pravljenja te čudne želatinozne stvari i svake godine ga sa istim entuzijazmom kali, izliva i uvaljuje najmilijima. To se nešto kuva, pa se lije u modle, pa se istrese napolje naopako (mislim da joj je TO omiljeni deo), drži u ostavi mesecima i jede na kriške. Kao zgusnuti džem.
Obično strpam dobijeni kitnikez u zadnji deo frižidera i zaboravim na njega. Onda, kroz par meseci, kada otapamo frižider, nađem plastičnu posudu sa buđavom tvari (šta je ovo?! a, kako se ono zove - kitnikez?) i bez griže savesti ga strpam u kantu za đubre.
Ali ove godine je kitnikez bio ogroman. Mislim da je imao oko kilo žive vage. Sama ga je dopremila do Beograda, a ja sam ga jedva ugurala u frižider.

Monolitno impozantan, kočio je normalan saobraćaj i život. Ponadala sam se da će ga 'dragi smanjiti', ili da će sam od sebe da nestane. Ali, badava. Svaki put kada bih otvorila vrata od fridža, gledao je u mene.
Jeeeedi meeee...

Ne mogu, ne volim. Izvini.

I tako je to trajalo neko vreme. Do pitanja.

'Šta je ovo? Oćeš ti da jedeš ovo? Dobro, da ga bacimo.'

On ga je izvadio na 'radnu površinu' koja je, naravno, sve sem radna.
Ne znam tačno šta me je nateralo da uradim stvar koju sam uradila... ali, u meni su se probudili zaštitnički osećaji. Bilo mi je žao kitnikeza, kog i dalje nisam htela da jedem, i onda sam ga stavila u pretpanu ostavu, među patike sa sporta i prljav veš, na hladno.
Par dana kasnije, on ga je pronašao.

'Šta je ovo? Što si ga stavila tu?! Mislio sam da ćeš da ga baciš?'

I vratio ga na (sve sem) radnu površinu.

Ne znam tačno zašto, ali par sati kasnije se oslobodilo mesto za parkiranje u frižideru, pa sam vratila kitnikez tamo.

Sledeće jutro sam zatekla kitnikez na radnoj površini, ne verujem da je sam išetao, pa sam ga vratila među patike.

To veče:
'Šta je ovo? Otkud on tu ponovo?! Ovo me već plaši, stalno se pojavljuje! Mislio sam da si ga bacila... Oćeš da ga baciš?'

Oću. Ali...

Ne znam tačno zašto, nisam mogla, pa sam ga ko regular Anu Frank sakrila na kuhinjski prozor, spolja. Na hladno.

Uskoro se začuo urlik sa prozora.

'Pa ti nisi normalna! Pašće dole na nekoga...'

Danas sam ga ponovo srela na radnoj površini, zatrpanijoj i musavijoj nego obično, i prekratila mu muke.

Volim mamu, al ne volim kitnikez.