Popravni, 2. deo

Drugi dan smo shvatili i da smo obišli Bejrut taj prvi dan.
Moram da objasnim naš način putovanja, ali mislim da ste već shvatili.

Mi smo gradski hodači. Ustanemo, pokupimo rančeve sa vodom, jaknama i LP i krenemo. Prvi dan kupimo 'u sitna crevca kartu' mesta na kojem smo i obiđemo glavna mesta, ostatak vremena istražujemo i gubimo se po nahođenju.
Pauze su kada smo gladni, žedni ili nam se piša. Kafa, pivo, sladoled, hrana, preferiramo mesta za posaditi guzicu. Na pauzama se obavezno ode u WC, čak iako nam se ne piša. Na pauzama se ne zadržava duže od sat. Kada ste gradski hodač, ne smete ni da jedete mnogo ni da pijete ni da se zadržavate na pauzama, jer višak može da utiče na kvalitet performansi. Retko koristimo prevoz, još ređe taxi, to sve u zavisnosti od mesta. U Bejrutu nismo ni jedno ni drugo.
Na mesto gde smo ostavili stvari, tj. u hotel ili hostel se vraćamo tek kada smo jako umorni. Spavanje nikad nije problem.

Da, lonely planet je divna knjiga za početak, za ideje i za prvi dan/put. Ali je ne treba uzimati za jedinu istinu i treba otkrivati mesta sam. Istorijske, geografske i te stvari pogode, al životne, 'nako. Ili mi nismo očekivana ciljna publika. Bilo kako bilo, bitno je da ta knjiga postoji i da je legitimni pasoš svih turista.

Tako smo u Hamri naleteli na salad bar Sokrat, gde smo ručali sledeće salate (vadili kako nam se učinilo ukusno i estetski), nesigurne oči a sigurne tejst bads su dešifrovale sledeće ukuse:

kiselu salatu od bamija i boranije, marinirani klikerasti ovčiji sir, salata od rukole, zelene, krastavaca, krompirići, hrskavo deep fried testo kojim se 'soli' neka salata, punjeni mali patlidžani i naravno, sveže ceđeni sok od narandže.

Već kad smo u kraju, aj na pravu kafu. Idemo u jučerašnju 'Al Kahwu', na sada, profi naručenu 'double turkish'. Creva se uključuju.

Raspalili po razglednicama i kujemo planove. Pričamo. Shvatamo da smo obišli veći deo turističkog Bejruta. Bejrut je mali, teško evropeizirani grad. Al Kahwa je super jer puštaju neki lokalni muzički kanal pa gledam šarene spotove.

Baka se javlja na telefon, vesti koje je primila je nagnaju da otrči na verandu i maše rukama. Lepuškasti biznismen peva, oko njega padaju krivulje na chartovima, izlazi ispred kao novobeogradske banke i peva, oko njega se lome 'ulični plesači'. Avion sleće, na pisti čeka baka sa familijom i kulturno-umetničkim društvom koje maše libanskim zastavama, evo ga i biznismen! On peva, baka ga grli.
Mala familija od 100 ljudi sedi u kao šumadijskoj bašti za stolovima i veseli se. Biznismen, sada casual sportski obučen, sedi i peva na dupetu traktora u pokretu. Vozač ga ignoriše. Biznismen, sada bosonog, leži porebarce na malom molu na jezeru. I peva. The end.

Shvatio čovek prave vrednosti.

A i mi smo. When in Middle East, drink turkish coffee. Despise Espresso. Frown on globalization. Try to run away from Europe.

(izgleda da sam izbrisala ceo pasus u kom serem kako smo tog jutra otisli u Hamru da kupimo kartu i da su nam svi rekli, ne ne ne, nema, jer sledece izdanje izlazi za mesec dana i da smo popili espreso u real francuskom bistrou. al sta je tu je)

Sa tom mišlju smo otišli u poslednju šansu za 'pravu kartu', Virgin Megastore.
Našli kartu. Razmišljali da li da se vratimo u Hamru da mašemo kartom pred nekim snobby 'french speakin' knjižarkama. I'm on ze phone, monsieur, no, no map. Shvatili da je to budalasto.

A i mom saputniku je previše laknulo da bi sad tu mi nešto kvarili. Skakutao je ko dete dok je listao knjiga-mapu. Jer, ma koliko da je Bejrut mali, ulice su podeljene po sektorima, i još dodatno zakomplikovane arapskim imenima i brojevima umesto imena. A mape iz LP se ne podudaraju sa realnim stanjem.



Pa to zahteva Almazu ili 2!

U Žemajze!



Sledeći stop hrana, u restoranu 'Le Chef', gde ti konobar legenda viče 'Welcome!' i 'Welcome to Beirut!' makar se i rodio u istom i dolazio da jedeš u taj restoran svaki dan. Mala rupasta kantina koju ispunjava veličina tog lika. Meni na francuskom, rukom ispisan. Ljudi mešani, od lokalaca do turista.

Pije se Arak, kao uzo. Meze libansko, fino, taman dosta. Ne možemo i glavno jelo.

Za sutra smo smislili da obiđemo jedan tržni centar i još malo okolinu. I da onda otperjamo u Siriju.