Sunday, November 26, 2006

sve je stalo, samo dlake rastu

Ovaj blog je moj prozor za životno vikanje.

Pevam ti, šupku od zemlje, čiji tarzančić sam ja!

Prodavče na pijaci, kad me pitaš dal oću više jabuka nego što sam izabrala za okruglu paru, pa mu uvališ jednu ogromnu izudaranu, pomislim da si Srbija.
Srbija se ne pita da li ćeš doći ponovo.

Takvude, kad te vidim našaranog, nategnutog i malog iznutra, i kada mi u najvećoj sali pustiš reklame sa krajcerima od vrtenja na jadnim projektorima, a od surrounda čujem samo bum i tras, pomislim da si Srbija.
Srbiji nije bitno dal ti je komotno.

Devojko sa dijamantima i mašnama na čizmama, koju čujem kako spominješ reči Kavali i Ekstra u istoj, prostoj rečenici, pomislim da si Srbija.
Srbiji ne priznaje alternativne istine.

Blože b92, kad čitam zapise tvojih VIP umnika i snishodljive odgovore bogatih, siromašnih, gastarbajtera i zatočenih, pomislim...
Srbijo, sram te bilo.
Stid me je zbog tebe.

2 comments:

PRO TOK said...

ne ispustaj testeru iz ruke.
niiiiiikako!

mt blanc said...

E ako imas emigraciju na pameti samo da ponovim, iako ti je vec vjerojatno jasno, ne dolazi ovamo. Da upotrebim onaj klise isto sr... drugo pak..... iako vjerojatno to znas inace bi drugi naslov bio drugaciji. O i btw samo ti vici, ugodno te cuti.