Tu sam osetljiva...

3 from one

Kolega sa kojim se koljem me proglasio "nepismenom". Mis'm, prvo pogledaj ko laje, pa primi k srcu, al bilo je prekasno. Udario je na najsvetiju teritoriju, moj lebarnik beogradski. Mislim, ono od čega živim u BG-u.
Iskreno, što sam već i napisala, srpski mi nikada nije bio omiljen predmet, a gramatika je bila najneomiljeniji deo neomiljenog predmeta. Al uvek sam volela da čitam, i tu sam negde pokupila osećaj za pisanu reč. Hm.
I krenem da se raspitujem, pa gde ima taj pravopis da se kupi? Koji uopšte važi?
Skinem sa neta neka čistunska prepucavanja na nekim forumima - "E, to se ne piše tako nego tako i tako... Prof. Varagić, koji je predsedavao odborom tim i tim je napisao knjigu o tome i rekao da... al prof. Šuljagićeva knjiga tvrdi drugačije! E, Varagićeva se koristila na takmičenjima iz srpskog do 2003., a od tada je Šuljagićeva zakon!" i neke krnje pravopise.

Reko, jednog dana, kad budem imala vremena... posvetiću se vašim teorijama, do tada... jebiga.

A, uostalom, govorni jezik se stalno menja. Govorni jezik je aktuelan i teži jednostavnosti. On traži i nalazi zgodne prečice. A pravopis mora da prati te promene... ili ćemo da imamo 2 jezika, ulični i književni. Ponovo.

Mislim, jel moguće da moram da studiram književnost da bih mogla da pišem mirne savesti?! Jel moguće da od Šuljagićeve i Varagićeve sujete i nobles tempa rada, kao i efikasnosti SANU morževa zavisi da li ću ja biti pismena ili ne?
Il da se držim starih, dobrih pravopisa iz 60-tih. Sa primerima koje ne razumem. Mislim, deco, ja ne razumem ni Klajnov rečnik nedoumica, i gubim se ko prase u magli kad treba nešto da nađem. U stvari, nađem sve nedoumice u objašnjenjima. A zašto on to tako misli? A kako? A ko je njemu to rekao? I jel to stvarno ispravno ili ne?

Udavim ja tu silne neke nepismene drage ljude svojim pitanjima.
Danas, čutim i čekam u čekaonici Doma zdravlja i dobijem ljubazan sms: "Gledala sam ti blog da vidim dal si pismena. Jesi, O."
Reko, "ja sam u Dom nazdravlje!"
"Reci im da imaš temperaturicu i da strahuješ dal si pismena."

Smešno. Smejem se ja. Izigravam optimistu među bolesnim ljudima koji hule protiv zakazivanja, zdravstva i života, en general. Dođem na red, isćaskam se sa doktorkom ili doktoricom, dobijem recept ili recepat. I stanem na šalter ili ispred šaltera, srećna jer su mi pluća čista, a i što sam naprasno pismena.

Mobilni zvrkne, ja malo pričnem. I kad je došao red da platim participaciju ili učešće :) kažem "Ok, nazvaću te posle!" i prekinem vezu.

"Nazvati, pih, nazvati, nazvati ga možete magarcem!!! Al ne možete ga nazvati, nego samo pozvati! Srpski jezik, gospođice, čisti srpski!"

Deda iza mene krenuo u pravoverni napad. Oh, ne... ne ponovo...

Umesto da se setim i kažem, a) "A bre, deda, nemoj pičku da ti polupam!" ili b) "Nije lepo prisluškivati tuđe razgovore, čak ni u jezičke svrhe!" ili c) "I don't speak Serbian, sorry"...

... ja se premetnem u Kirila i Metodija, Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića i hrabro odvratim dedi koji je samo nevaspitan i bahat... "Govorni jezik je živa stvar i menja se u zavisnosti od vremena i ljudi koji ga koriste!"

Deda ustukne, al ne da.

"To ne znam, al za ovo niste u pravu! Pozvati, ne nazvati!"

Reko - aj rest maj kejs. 'Bem ti svetac. Od sada učim mađarski.
Kontam da je lakši od srpskog.


*Varagić i Šuljagić su izmišljena imena. Zaboravila sam kako se pravi stručnjaci zovu.