Pauk i pčelica idu na zumovanje

Prvo je bio samo poziv i olako prihvatanje.
Onda je mirovalo.
U poslednjih mesec dana se zahuktalo.
Intervjuisali neke ljude i kupili "Lonely Planet".
Izvadili vize i otišli u Institut za zaštitu zdravlja Srbije gde nam je fina doktorka ispričala puno zanimljivih stvari i dala nam fotokopirane strane sa HEMIOPROFILAKSA MALARIJE naslovom.
Naručili specijalne pederuše za uz kožu.
Kupili fensi Delsey Insect torbe. Njegova je crna, moja je benzin plava.
Saznali da je GlaxoSmithKline Malarone preskup za naša tranziciona dupeta i da košta ko jedan povratni lokalni let koji planiramo.
Ili kao jedna od torbi, al one će da se isplate.
Usput sam dala treći otkaz ove godine. Hej, a moj jadni godišnji odmor, jebemmumonsune i karakondžule, pa se ne ide preko leta?
Moj dragi me vodi na romantično pelcovanje protiv tifusa u toku nedelje. Trep-trep.
I kod zubarke, sutra.
(jel mogu sa žvalama kod zubarke? Izašle su mi odmah posle trećeg otkaza. Stres, šta li je. Nekad laskam sebi da sam kao osetljivi arapski konj kojem amovi ne prijaju)
Oh, u međuvremenu sam prvi put bila u Đu Đu-u, japansko-korejskom restoranu u komšiluku, i otkrila da suši, sašimi i tempuru sa salaticom od algi mogu da jedem svaki dan. Radosno. Zašto Vojvođani fanatično vole morsku ribu? Ili bar neki... mislim, moja mama i ja.
Sašimi - zakon. Suši, onako. Sake - nisam oduševljena, a mislila da ću biti.

I... odo ja u Indiju. Sad, za 2 nedelje.

Ako hoćete neke poklone, pišite. Na listi imam
1. bindu (tačkicu za na čelo)
2. lulu
3. pivo
4. ukrasnu figuricu slona

Već sam malo razočarana. Jedini način da posetim Bollywood je da statiram u filmu. To može, jer sam bela, al se radi ceo dan. Hm...

Pranam!