Thursday, June 04, 2009

head or tail?

"To master riding a horse is to master one's destiny"


Dobro, to sam ili izmislila ili iskompilovala od nekih pročitanih delova. Ali lepo mi je zazvečalo u glavi, baš na tom jeziku.

I kada to prenesem na vlastito iskustvo, mogu vam reći da je posao veći nego što sam zamišljala. Moja designated destiny, u oličenju nadasve mirne kobile kad zvanična lica gledaju, iskorištava svaku priliku da mi pokaže ko je šef.

Moja sudbina hirovito menja korak u sred koraka, brzinom svetlosti vata pravac prema štali i prosto oživi kad spazi bilo šta biljno u dohvatu nezajažljivih usta, drugim rečima, ona radi slične sitne nepodoštine, jer vidi da sam mekog srca i da, začudo, imam strpljenja.

Ali, ovo nije post o konjima. Ni o sudbini.

Razmišljam kako je sve u glavi. Na primeru ovog konja. Kada sam sa jednom instruktorkom, ajm mejking progres. Ili ona baš voli da viče "bravo!". Bilo kako bilo, dobro se osećam, ne izubijam se o sedlo, i imam osećaj da mejkingujem progres. Još je to eonima daleko od pravog nobles obligea i real elegancije jahačice. To je više "znak pitanja", ponekad "uskličnik", a najviše "nakostrešena mačka na plafonu" u sedlu. Ali vatam ritam!

Kada sam sa drugom instruktorkom, ništa mi ne ide. Manje-više zvučim i izgledam ko luda tetka koju su naterali da se popne na konja. Ko da sam zadigla suknju od tvida umerene dužine, pa mi je to razlog što odskakujem ko ping pong loptica od sedla. Cirkuska tačka, da, jahanje, ne.

I boli. Izubijam se o sedlo.
Kod jedne mi nikad ne ispadaju noge iz uzengija, kod druge, stalno. Treba bit opušten, kod jedne jesam, kod druge sam stegnuta.

A konj isti.

Sve je u glavi. Da mi ova druga vikne "bravo!" letela bi ko Zoro.
Ali ona to ne radi, pa sam ja počela sama sebi.

Bravo, nisi pala!
Bravo, kul si!
Vidi jašeš, budalo! Malo boli, daj mu thrusta!

I dobijem slabašno "dobro je..."

i pomislim

"To master one's head is to master one's destiny"

Što sam znala i ranije, ali pogled sa 2 mrdajuća metra u kružnom kretanju daje novu prespektivu.

Neću više da pišem o jahanju, obećavam!

1 comment:

Siboney said...

1. A moze se reći i da destiny kaska nekim svojim putem, a na nama je da se kako tako prilagodimo ili da ispadnemo iz sedla.
2. Destiny, lepo ime za konja