Psihičke pripreme za supernatural

(za sutrašnji jednodnevni muzičko-ekološki festival u srcu šume u Beogradu, ulaznica je 400 dinara ili 3 limenke plus 3 plastične flaše (prazne, iako su neki mislili suprotno). Za dve glave to je 6 limenki i 6 plastičnih flaša, još treba i vremena da se popije)

Ona otvara fridž i kaže, imamo 2 limenke, moram da kupimo još!
On se smeje, kakav sjajan izgovor!

U fridžu se baškari jedno nepopijeno Nikšićko pivo i mala Coca Cola. Druga Nikšićka ambalaža je bačena juče, pre saznanja o ulaznici.

Moguće strategije su:

1. Platiti 2 karte, 800 din

2. Skupiti još 1 limenku Nikšićkog (70), 1 Coca Colu od po litre (50) i 2 male vode (70) i platiti drugu ulaznicu. To onda izađe 590 dindži zajedno.

3. Meni lično najlepša: 4 limenke Nikšićkog (4X70 jednako 280) i 2 Coca Cole od po litre (100 din) i 4 male vode (140). Nećemo platiti ulaznice, pićemo pivo, varićemo ručak uz CC, hidriraćemo se uz Rosu. A sve zajedno 520 din.

Samo što ćemo klopotati sa 6 limenki i 6 plastika uzbrdo...

4. Kontejner dajving. Pranje ambalaže. 0 dinara.

5. Da sam znala za ulaznicu dok sam se prošli vikend šetala po prirodi, mogla sam bez velkog napora da sakupim 10X kartu i da prodajem ambalažu kod Hajdučke česme. Zamišljam izmarketirane paketiće, "đubre iz Borača, uspomena na seoski turizam", "đubre sa Lisinskog vodopada", "đubre sa Oplenca" ili "đubre sa vrha Kablara". Fensi, brendi. Oprano, namirisano đubre sa stikerom za nagradnu igru. Kupi i biraš destinaciju putovanja, gde je sledeće mesto na svetu na kom ćeš "zaboraviti tetrapak", na kom će ti "ispasti plastika" ili gde ćeš "zabosti limenku" i "zafrljačiti prazno pakovanje pljuga" koje će prvo uveseljavati zeleniš svojom nenormalnom hemijskom bojom a onda samo od sebe vratiti zemlji, odakle je i poteklo.

6. Godinu dana ranije, šipčim ja uzbrdo, Divčibare. I nikako da stignem do vrha. Prolaze pored mene fensi brendi planinske kućice ko iz bajke, sveže omalane i ulickane, sa cvećem u saksijama. Ko negde drugde.
Dođem na vrh brda, ispred mene pukne deponija.
Grede, šut, kante potrošene boje, valjci tona potrošenog silikona.
Stari nameštaj i veš mašine u grmlju i drveću planinske staze.


Nisam nešto preterano ekološki svesna, al nekako duboko u sebi mislim da je lepše da nema otpadaka. Ja svoje pikavce skupljam i na plaži i nosim u damskoj torbici u prirodi. Ja tuđe đubre skupljam i na plaži i u prirodi. Ne znam zašto.

Duboka misao za kraj: Ambalaža ne laža.