Kuvam. Dolaze hladni dani, osećam u koskama. A i 2 sramotna pekarska produkta koja su zadovoljavala moje energetske potrebe danas spadaju u domen daleke, nepriznate prošlosti. Glad. Čista glad.
(nosiće se ćasica sa kuvanim na poso)
Prvi plan je bio rizi-bizi. Ima se i rizija i bizija na lageru, čak sam kupila i podravkine kockice za simulaciju pileće juhe u kojoj će se rizi i bizi savršeno spojiti.
A usput mi se jelo meso. Pa sam pitala mesara za meso od kojeg se prave kockice za hm, goulash recimo. I kupila parče svinjine noge.
Ko poručeno, iskočio mi Kotanyi dodatak u kesici za hm, goulash recimo, na nekom sniženju. I ima i recept na poleđini!
Povedena receptom, iako već imam grešku u koracima - u korpi se ne baškari telić već svinjica - provodim nekoliko dubokih kontemplirajućih minuta nad cenama i rokovima trajanja 3 vrsta paradajz pirea. I'll give zou a hint: Traju 2 godine. A proizvedeni su 2005, 2006, 2007. U Bosni, Sremu i Beogradu. Kome verovati, jebote? E, a i suva materija nije ista na sva 3. Al sva 3 su bez konzervansa. Šatro.
Na kasi kontam da nisam kupila vino - iako piše na receptu - al ako kupim vino, popiću ga dok kuvam. A to mi ne treba.
Snage sam imala samo za gulaš. Pilala sam svinju tupim nožem mnogo duže nego što sam mogla da zamislim, dok mi se luk, koji je dostigao zlatnožutu boju, po receptu, ladio i lepio u tavi. Onda sam burlala po ormariću sa začinima, otvarala brašno umotano u kesu i zatvoreno gumicom da mi se ne legu leptiri u njemu, kao što običavaju, merila pola kesice Kotanyi začina (super, ima za još jednom! sranje, ima za još jednom!), sipavala vodu i shvatila da me do jaja mrzi da seckam još luka, otvaram grašak i drkam se sa pirinčem, što je neophodno za jebeni rizi-bizi.
Alternative - testo!
(nema testa! Ima špagete, ali kako to)
Skuvala sam taranu u podravkinoj pilećoj juhici. Deluje demonski.
Gulaš se i dalje krčka. Ne verujem mu.
Trampim 1,5 kesicu krpica za supu, 1 vanilin šećer i 10 tegli kolekcionarskog pekmeza, u savršeno očuvanom stanju, hibernirali u Elektrolux fridžu, za pametan i svrishodan savet/pomoć/vođstvo u održavanju ekvilibrijuma domaćinstva.
(ubaciću i kesu zimskih dokolenica i grilonki i drugu kesu punu letnjih stvari, očuvanih. Uglavnom su modni krikovi, al me vezuju uspomene)
Ubaciću i knjige, ulaznice, flajere, rokovnike sa prošlih poslova, cde, dvdje, ovaj blog, nekoliko simpatičnih advertajzing poslova sa onako ljudima i jedan skori rođendan sa kojeg pamtim jedino rupe u pamćenju.
Any volunteers?
5 comments:
Ma šta će ti umeće vođenja domaćinstva, to je ionako precenjena veština:)))
Ja imam i dete, i muža, i tom veštinom ne ovladah još uvek!
Zanimljivo je, svakako:)
bacam ja oko na zenske casopise, al niko ne kaze kako da od jednosobnog stana napravis cetvorosobni, ni kako da izlecis svoje bolecivo srce od preterane sentimentalnosti i svrakicharenja *skupljanja svetlucavih objekata i cuvanja otpalih dugmeta, kao ni protiv lenjosti, kad odradim socijalno-poslovni deo, jedva imam snage da dignem limenku piva do usta...
1. proglasiš postojeće stanje za ekvilibrijum
2. otkrio sam da kuvanje samo subotom. preko nedelje odmrzavam, eventualno dokuvam špagete ili pirinač
3. kus-kus (testoliki prilog) se lako sprema čak i kada imaš snage samo za pivo
ajmo o tom kus-kusu. recepat, molicu. Gde kupis kus kus i sta mu radis posle?
Kusa-kusa ima u Veru, (male četvrtaste kutije, nije baš lako za pronaći), a mislim da ga ima na meru po zdravim hranama.
Preliješ ga slanom nauljenom kipućom vodom, ali da ga ne udaviš, kad upije vodu treba da ima konzistenciju kačamaka na primer. Ostaviš da odstoji dva minuta, a onda par minuta mešaš na tihoj vatri (mada taj drugi korak ne mora). Na kraju treba da bude rastresito.
Sprema se brže i lakše od pirinača i testenina, a lepo ide sa bilo čim. Zgodno za vanredne situacije.
Post a Comment