Čista so

Bila jednom jedna tetka.
Zamolio me tetak da na sahrani kažem reč-dve o njoj i tako to, al nisam mogla.
Nisam ni plakala na sahrani, nisam ja dobra sa tim opštim žalostima, uplaši me sva ta tuga, ne znam da delim, ne znam da plačem u društvu.
Par meseci kasnije dođem turistički u jednu jako lepu katedralu u kojoj se dešava nedeljna misa.
Džaba turisti stoka i fotoaparati i zima i odmor, otplačem sve što sam imala za tetku i za sve nas koji smo živeli uz nju i za sve nas kojima nedostaje.

Bio jednom jedan drugar.
Na sahrani pročita drugar mejl od drugara u kom prvi put za vreme ceremonije čujem ime pod kojim ga znam.
Par dana kasnije šetam kera i plačem po dorćolu i njega i njegovu mamu i tetku i ujaka i sve nas kojima nedostaje.
Par dana kasnije uveče plačem.
I za tetku i za Tacnu.