Posle 3 dana u Mumbaiu, poleteli smo u Bangalore. Romantična, šarenija i jeftinija varijanta putovanja podrazumeva 24 h klackanja u vozu, što smo preskočili, s obzirom na ambiciozni timeline tj. činjenicu da je naš odmor već obećavao 'Veliku trku po Indiji'.
Ta prva početnička 3 dana Indije su bila takav neočekivan ZVENG u glavu da nismo uspevali da se saberemo od toplote i vlage, ljudi, zgrada, boja, mirisa, kriketa, trubljenja vozila u haotičnom saobraćaju. Kao da si budan, ali ne skroz. Naši mozgovi nisu uspevali da isprate sadašnjost na uobičajen način. Ko dva mala pogubljena majmuna, držali smo se za ruke i otvarali četvore oči, grčevito opipavajući rančeve (jesu li tu? imaš vodu? daj vodu!) i money beltove koji su još malo dodavali na opštu telesnu toplotu. Bilo je toliko toplo i vlažno da smo naivno pokušali da ohladimo popodne pre puta pijući Kingfisher Strong, cca 6,5 dl sa 8% alkohola. Posle takva dva, vaša tipkateljica je uspela da ne primeti prestanak trotoara i da dramatično sleti na kolena ko zaneseni misionar uz visoko saosećajni horski 'uuuuuuuuuu...' dvadesetak uličnih prodavaca. Ali, pijano lane je skočilo na noge i nastavilo da trčkara. Kad padneš, ne boli - e, to je dobro pivo!
Sledeći dan, još malo napukli od dejstva alkohola u tropima, poletesmo, letesmo sat i po, i sletesmo u Bangalore. Znali smo da je univerzitetski grad, Silicijumska dolina Indije, i da je manje toplo. Tu smo došli da posetimo naše prijatelje, Mem Rose i Mr Rosea, koji su nam pružili neverovatno gostoprimstvo uz apsolutno ušuškavanje. U Mumbaiu smo bili Lonely Planet turisti, u Bangaloreu smo dobili preporuke iz prve ruke. I mobilne telefone, da se javljamo. I vodali su nas po savršenim restoranima i ispunjavali su nam želje. I razmazili su nas, skroz.
Jedan od milion Hindu hramova
Bangalore smo videli iz auta, jer se tamo ne šeta. 8 miliona stanovnika i raste. Snažan, šaren grad koji se jako brzo razvija, hranjen ambicijom preduzimljivih ljudi. Niču zgrade i shopping mall-ovi. Tamo, između ostalog, ima i indijska NASA.
Kanada, pismo države Karnatake, primenjena na Apple store
Ulice i zgrade su okićene sijalicama zbog Hindi Nove godine i praznika svetla, Diwalija.
Dan pre Diwalija, upadamo u najveći traffic jam u istoriji grada i provodimo 3-4 h u kolima na putu. U sred tog krkljanca kola, autobusa, kamiona i autorikši, na raskrsnici 3 puta sa po 4 trake, na putu se pojavljuju drugarice krave. Krenule u potragu za lejt najt snekom u parkiću. Domaćini nam objašnjavaju da nikada nisu videli takvu gužvu, kao ni krave na tom mestu. Al, Diwali je. To objašnjava i neobjašnjivo.
Domaćini nas ubeđuju da promenimo plan i da umesto Chennaia, idemo u Gou, da 'skuliramo na plaži. Slušamo ih, i posle raznih peripetija i objašnjavanja telefonom, uspevamo da promenimo i avionske karte i zakažemo hotel. Goa me potpuno zbunjuje. Ja, budala, mislila da je to j e d a n grad, a ne 20 različitih. Posle proučavanja raznih opisa Lonely Planeta, odlučismo se za sever i 'još-ne-natrpan-turistima' Mandrem. Miran odmor sa praznjikavom plažom, kaže knjiga. Taman.
4 dana kasnije, ostavljamo torbe u bazi Bangaloreu, i pravac Goa. Tamo, na aerodromu, istrčavam da kupim upaljač. Zbog navike, moj odmor se pretvorio u redovno zaplenjivanje upaljača na svakom aerodromu i očajničku potragu za kresivom u mestu u koje stignem. Na povratku iz Goe sam pokušala da sakrijem 2 upaljača u ranac. Rentgen majstor me samo odvojio sa strane i reko, '2 lajters!', i onda burl-burl-traži-ulovi upaljače, ko zarumenela teroristička mlada. On cokće i vrti glavom. Onda sam pokušala da prenesem šibice, pa sam ih bacala na drugom aerodromu, jer isto nisu dozvoljene. Na kraju, na povratku iz Mumbaia sam našla zaboravljenu kutiju šibica u rancu. Te šibice su se vozale neprimećene kroz 2 domestik aerodroma. Puna kutija slepih putnika.
Bek tu biznis: 60 km kuvanja u kolima. Ali vredelo.
Mandrem, put prema plaži.
Hotel lep, 10 minuta do plaže, plaža ogromna i peščana. Arapsko more se proteže celom dužinom, ogromno, bez horizonta - brodovi u daljini izgledaju kao da su ukotvljeni na nebu. Odmah pronalazimo restoran sa drvenom terasom na plaži, i tu nam pijemo kafu ujutru i dolazimo uveče. Mirno je. Jedino što se čuje je taj šum talasa. Švuuuuus. Švuuuuuuuuus. Švus.
Taj restoran pripada naselju koliba, koje su zaposeli uglavnom Englezi. Kolibe izgledju super, na platformama, sa verandicama. 'Centralna ulica' prolazi se kroz 2 reda koliba, a bliže plaži je velika drveno-trščana terasa na kojoj se radi joga. U jednoj od koliba su kompjuteri. U drugoj je ajurvedska masaža.
Naši indijski mobilni na dve različite mreže nemaju domet. Opšti mir se prenosi i na nas.
Ćutimo, gledamo u more. Gledamo u kokose. U pesak. Švuuuuuuuuuuuuus, kaže more.
Sledeće jutro, prenebregavam opreznost i slurpam sveže ceđeni sok od ananasa, sa sve pulpom. Krećemo u kupanje i istraživanje. Hodamo bosi po plaži nekoliko kilometara prema Arambolu. Prolazimo pored naselja od koliba. Skupljam školjke. Nikada toliko školjki nisam videla na jednom mestu. Mini krabe trčkaraju oko nas.
Šetnja u novembru.
Arambol ima puno kafića i restorana na plaži, pa je postao deo naše dnevne rutine.
Arambol plaža.
Arambol, shopping.
Kada sunce počne da zalazi, krenemo nazad u Mandrem. Na povratku, plaža postaje mesto za druge aktivnosti. Čovek svira violinu, pored njega žena radi tai chi. Mala grupa radi jogu. Ljudi meditiraju ili plešu. Ili oba.
Životinje imaju svoje programe.
Plaža se ospe morskim zvezdama...
Svrake maltretiraju krave...
...a razni mutni likovi se vrzmaju oko stvari.
Savršeno.
Ostali smo 3 puna dana, i krenuli nazad za Bangalore.
Disclaimer: U prošlom postu sam napisala da smo skoro zakasnili na let za Gou, ali to je bio let za Cochin, koji se desio nekoliko dana kasnije, i koji će biti podrobno opisan u trećem i nadam se, finalnom postu na temu ovog odmora. Živili!
2 comments:
ja ko da čitam tamo neku knjigu nepoznatog ali sjajnog pisca koji putovao po svetu, pa sad dahćem ko pašče da čujem ostatak!!!
Živila i ti, i pozdravi saputnika. I držte se. I sve ko do sad :)
Mem Etotako, ljubazno i drago kao i uvek! Hvala. Nazalost, iz turizma se vratih u kapitalizam, pa ce final biti tu negde oko vikenda. Mozda petak.
(svaki od ovih delova mi je oduzeo neverovatno mnogo vremena. svesna da ne mogu da prenesem sve snapshotove iz glave, kucam, brisem, znalachki fotoshopiram, okacim, a ono - prosla 4tina dana. reko, indijsko vreme...)
Post a Comment