Tuesday, May 20, 2008

Svi nenapisani ženski wc postovi

Već dugo vremena želim da napišem nešto, al svaki put me nešto drugo odvuče.

Post 1


Počelo je sa divljim produženim vikendom u Budimpešti, mi smo zaista otišli na 'balkansko veče' na splavu A38, tj. nastup hrvatske grupe Let 3 i moldavske grupe Zdob si Zdub, koju želimo da gledamo od kada smo postali svesni njenog/njihovog postojanja. I nismo pogrešili! Preneli su energiju, otpevali su sve hitove, cak i ruski ska mega "Videli noci", a ja sam pošteno odskakutala/odšutala sat i po, trezna verovatno po prvi put u izlazećoj karijeri. I bila mokra ko upišane gaće.
Zašto u begeu nema takvog mesta - da nekog nevinog četvrtka odeš na neko kul mesto, i da za 10 evra poslušaš ljude koji su regular zvezde u zemljama u regionu i da ozvučenje bude savršeno, a wecea i piva da ima, kao i mesta i vazduha za sve koji su došli?
Znači, tamo je bilo 10 savršeno funkcionalnih i čistih kabina, ali nisam htela da propustim ni sekund svirke, ni jedan imaginarni snapshot za memoriju...

Post 2

Htela sam da napišem post o prvomajskim praznicima, pohvalan i nadasve hedonistički, bez sitne dece. Ali, nekako mu prošao rok trajanja, sasušio se ko otpala divlja šljivica i prestao da me pritiska. Crko. Al ima nekih natuknica u postovima ispod - pivo, sunce, brdo, drugari...

Post 3

Onda sam htela da napišem post o fenomenu wc-a. Taj post je, ustvari izašao iz detalja iz posta 2 - iz jedne jedine kabine na sveženski kadar na Trenchtown festivalu na Paliću, koja me je nagnala da se probijam ko Indijana Džons među mokrim i oklembešenim granama drveća i kroz sporadične šumske pišače i da mokrim u mokrim noćnim šumskim uslovima, tako u društvu, a potpuno sama. A ni bič ni pištolj nisam imala.
A sve vreme mi se kroz glavu mota pre nedelju dana minuli mini Supernatural festival sa nepreglednim redom Tui Tui plastikanera, dovučenim za taj jedan jedini dan održavanja.
Pa, majku mu, Trenchtown traje 3 dana i ima gomilu Ivica i Marica kampera, gde oni da pišaju i tuširaju se? Pa, prvo pešače 5 km po peščanom putu, onda uzmu bus koji vozi 6 km do grada, naruče kafu u kafiću i onda odu da legitimno pišaju?

Post 4

Post o Dizajn viku. Bilo je dobro, inspirativno, mesmerajzing, infatuativno, poučno, ali napisala mejl na tu temu, pa mi se nije dalo.

Post 5

Post o ženama. Bože, koliko razmišljamo, analiziramo, tripujemo i pokušavamo da se umilimo bogznakome i čemu, jebo ga patak. Ja imam tu jednu priju sa kojom delim događajuće i tripujuće dobro i zlo. Nas dve smo ko motor - ona rotor, ja stator. Ona ima 23 a ja 32, ko lice i naličje, slika i negativ, bla, bla i alb, alb.
I onda kad opalimo u zavezivanje čvorova pogrešnih zaključaka zahvaljujući nepresušnoj ženskoj inuticiji i inspiraciji za pravljenje sranja od ničega, pa to je fenomenalno!

Ljuta sam na njega. Nije mi se javljao 1,5 dan i onda mi baci sms, što se ne javljaš? JA se ne javljam?! Pa ja sam poslala poslednju porukicu, što se ON nije javio?!! I sad ne pričamo... a šta misliš, kad je napisao 'zašto se ne javljaš?', jel onda možda... jel trebalo ja da pošaljem porukicu? Bože, mrzim ga. Crko dabogda. SATVREMENAKASNIJE. Jao, vidi šta mi je napisao... kako leeepo. Sad ću da ga zovem, kikikiki. Gu gu gu guuuuu

Prijo, tu sam, za sva sitna seciranja pogleda i dvosimisla, kao i tripovanja ko šta zna ili ne zna. Nemojte misliti da joj ostajem dužna. Nas dve imamo svoje svetove i ako smo u ovom svetu pralje, u njima smo glavne kralje. I nosimo najlepše halje, a druge žene zavidljivo gledaju i pitaju 'možda je rođena s tim?'.

I htela sam da pišem o ženskim odnosima, o zabludama i o ženskoj teretani u koju sam krenula. I u kojoj ima svlačionica koja se brzo napuni. I onda ja, ko regular oznojeni džentlmen, skuliram 10 minuta ispred, da bi napravilo mesta za mene. Ali, gle čuda, niko ne izlazi. Reko, gde sve hanume, tu i ja. I uđem, a tamo samo što kafu nisu pristavile. To se ćaska, to upreda vunu i kenja. Gologuza tanga-hanuma mazno maže losion za telo posle tuširanja, polako, u centru prostorije. Da sam muško, još nekako i da uživam u sevanju i padajućim peškirima, a ovako sam pizdela na krave koje nemaju trunke osećaja prema drugim kravama. Gde si našla među 30 žena natrpanih na 10 metara kvadratnih da mi se timariš ko da si sama kod kuće, grrrrr?!

Ne kontam. Ne volim da se zbližavam među gljivastim patikama. Nije mi neki fazon. Ne kontam to odsustvo bilo kakve svesti o drugima. Ne kontam da moram da se laktam i nokautiravam sise u borbi za prostor i vazduh na mestu gde sam došla da se iskuliram.

Ja nisam žensko, što se toga tiče. Ja se brzo presvučem ako je gužva u svlačionici. Ja brzo piškim ako sam u šumi ili ako ima još ljudi/žena posle mene, jer znam da im nije prijatno dok čekaju.

I evo ga i

Post 6

, nazad na pišanje + žene! Bila sam na fensi šatro šmensi žurci. U tom nekom prostoru. Bilo je bezveze, ali ubedljivo najjači utisak su tadadaddadam 3 kabine u wcu na osam stotina žena, la la la la la. I prvo upadneš u gužvu, i otkriješ uzrok. Usko a duboko grlo: na ulazu u wc 2 majstora iz obezbeđenja obavljaju razmenu zarobljenika, kolko curki izađe iz WC-a, toliko ih uđe, 1-1, 2-2... itd. To ide sporo, al zahvaljujući laktavom rotoru, bivamo razmenjene za prazne limenke.
A u wc-u, spektakl. Minimum 50 devojaka, natrpane ko sardine. Zabijaju se sise u leđa, vrši se verbalni pritisak na red. Pao mi je mrak na oči. 3 kabine, o, samo 3 kabine, a nema nikakve matematike, jer kad prava žena uđe u kabinu, to sa prvo odmotava, pa ekskretuje, pa se zamotava, pa se namešta, pa se šminka, pa proverava da li ima poruke, pa telefonira, pa rešava ukrštene reči, pa piše roman i smišlja gde će ove godine na letovanje...

Znači, horor. Ekipa u VIP delu je verovatno dobila zlatne noše.

I bila na jednoj debatnoj večeri koju su organizovale žene. Debatovalo se neorganizovano i loše, besmisleno i nelogično, promašilo se sve što je moglo i ništa nismo zaključile, sem da je komunikacija jaaaako bitna. A svaka, kad se dovati banke, raspali po onome što nju tišti, bez ikakvog obzira prema temi diskusije.
Jedini zaključak je da je velika je zabluda da su žene talentovane za komunikaciju. Ako je komunikacija slušanje sebe, onda jesmo!
Inače, trošimo previše reči za banalne gluposti.

Ovaj nakazni post 'koji uopšte nisam ni planirala da napišem, al se omako' tačno to dokazuje.

(odo ja na kafu u svlačionici, vreme mi je. A ima i wc! jupi!)

4 comments:

Srcky said...

horror :)
sad vidim stvari iz potpoono drugog ugla. ..

NovOrganizam said...

jel ti to mene zaebaes? hvala!

Srcky said...

zar bih te ja zajebavao :)
pa josh u vezi necheg ovako .. ozbiljnog. ozbiljno, lepo je videti stvari iz zenskog ugla. i shvatiti koliko vode rachuna o drugima ;)

mother said...

"...jer kad prava žena uđe u kabinu, to sa prvo odmotava, pa ekskretuje, pa se zamotava, pa se namešta, pa se šminka, pa proverava da li ima poruke, pa telefonira, pa rešava ukrštene reči, pa piše roman i smišlja gde će ove godine na letovanje..."
pazi, Majka nije da ne zna, ali! pronasla se.