Leto je stvoreno za pivo i špricer, to mu je u opisu radnog mesta

Sanjam te leto, dođi mi leto...

Sanjam mačke koje plivaju u "tuš kabina kraku" mog šestokrakog (kao pahuljica) budoara-ličnog kupatila, što je direktan proizvod priča o preuređenju stvarnog 32kvm stana i priča sa sastanaka skupštine stanara kojima je glavni motiv borba protiv lude babe koja hrani mačke, pa je više tucadi istih, svih boja, polova i veličina, okupiralo podrum naše zgrade.

A leto je došlo, samo od sebe. I nije loše. Ima se planova o koncertima, gostovanjima i letovanjima koje ću podrobno da obrazložim u sledećem postu. Jedini problem je što moj sportski život utiče na moj alkoholičarski, što mu je bila i namera, ali...

Odem na jogu u subotu ujutru posle slučajnog presisavanja u petak veče i uradim prvo presavijanje, tj. savijem se u struku nadole, i smrači mi se. I reko, au, ovo će biti prvi slučaj onesvešćivanja u istoriji joge kao rekreacije.

Uplašila sam se. Neprijatno je. Rođeno telo me izdalo na lakom zadatku. Šta će biti na težima?! Da li da nastavim, ili da se povučem? Ovo je tek zagrevanje, ostatak vežbi će biti zajebaniji.

Samo rekoh sebi, na muci se poznaju junaci. Ajmo. Leva ruka, udahizdah, polako. Ako primetim da se mantam, prekinuću, il ću da se strmeknem ko smotan debil, nebitno.
Nemaš čega da se plašiš.

(ali nisam se tako osećala od prvog polugodišta 3. razreda osnovne kad sam se pravila da rasturam tablicu množenja, pa me učiteljica izvela na tablu, a meni počelo da se mrači... 8 puta jebeno 9... 7 puta 6... 54, 42? 6 puta 7? ups.)

To su bila jedina dva puta kada je moja svest počela da se mrači.

I shvatila sam, da mi se to ne bi dešavalo, treba da naučim neke stvari.

Tablica, done.
Umerenost, radim na tome.

Sledeći put pišem sastav iz srpskog -

"Leto je stvoreno za pivo i špricer, to mu je u opisu radnog mesta"

sad moram na sport.